Pre par nedelja sestra mi je predložila da odgledam ovaj film. Naravno da mi nije rekla sta da očekujem i tako sam se ja pripremila za smeh do suza,nekako mi tako zvučao naslov. A ono što stvarno nisam očekivala da cu do kraja filma potrošiti sve papirne maramice koje sam imala u stanu. Ovaj prelep turski film je izasao februara 2011 god. Radi se o dvoje ljudi čije su sudbine isprepletane čudnim nitima. 1977 godine u istoj bolnici rodile su se dve preslatke bebe s tim da je jedna imala problema sa srcem pa je zadržana u porodilištu. Ziveli su u istom mestu u Ankari i kao deca su bili jedan drugom simpatija. On je mastao o njoj citav život. Kako je rastao oboje su otisli u Istanbul da iskušaju srecu i da postanu nešto u životu. Deniz je želela da postane glumica, a Ozgur.muzicar. Mada je na kraju zbog svog zdravstvenog stanja počeo da se bavi fotografijom.Deniz je verena za čoveka koji je cini se apsolutno ne podržava ni nju ni njene snove. Ona slučajno naleće na sliku svoju iz detinjstva na nekoj izložbi i želi da upozna autora, Tu se prvi put nakon toliko godina vide. Sta se dešava kasnije moracete sami odgledati. Necete se pokajati...samo pripremite brdo maramica! Predivan film... Ako ste ga vec gledali kako vam se svideo? A i oni koji još nisu volela bi da kada ga odgledaju stave svoj komentar ovde. Ocekujem komentare!!! :)
Нема коментара:
Постави коментар