Pošto sam počela da kupujem "Razbibrigu",jer mi je postao svaki dan isti pa bar da radim nesto pametno,u njoj sam nasla jedan odličan članak koji bi da podelim sa vama Veoma interesantan. Pisao ga je Dragan Matić,novinar lista politike. Kada sam ga pročitala počela sam da razmišljam... Koliko dobro stojite sa pamćenjem? Koje stvari pamtite? A koje zaboravljate? Za mene kažu da pamtim kao slon. Prosto neke bitne stvari iz prošlosti pamtim. A moj muž recimo ne zna šta je jutros jeo! Nego nećemo o njemu! U ovom članku se pominju veliki naučnici, filozofi, državnici, retoričari...,i koliko su u stanju da pamte a koliko da zaboravljaju... nadam se da ce vam se svideti. Pa da počnemo!!!
Seneka Stariji,rimski pesnik i orator,nije bio čuven samo po svojoj mudrosti i znanju nego i po svojoj veštini pamćenja. On je bio u mogućnosti da ponovi dve hiljade imena koje mu izdiktiraju samo jednom i to po bilo kom redosledu. Kao istaknuti učitelj retorike, na svojim predavanjima od svojih studenata (kojih je na predavanjima neretko bilo preko 200) je tražio da mu kažu po jedan stih. Posle poslednjeg studenta on bi izrecitovao sve navedene stihove i to obrnutim redom-od poslednjeg ka prvom.
Rimski govornik i drzavnik Katon pamtio je sve svoje govore i mogao je da ih ponovi u celosti u bilo kom trenutku. A čuveni rimski vojskovodja i državnik Julije Cezar imao je običaj da simultano diktira sedam različitih pisama dok je Aleksandar Makedonski znao ime svakog svog vojnika!
Nabrojani i mnogi druge ličnosti koje su bile poznate po izvarendnoj veštini pamćenja nisu se uzdizali iznad drugih ljudi. Naprotiv,nastojali su da tu veštinu unaprede i podele sa zainteresovanim ljudima. Samo oni koji su bili uporni u njihovom izučavanju ,sticali su vredna oruđa pomoću kojih su mogli doslovno da pamte čitave tomove knjiga i podataka prikupljajući tako bisere saznanja i zadivljujući svoje savremenike.
Jedan od najčuvenijih primera ljudi koji su posedovali takozvano "fotografsko pamćenje" je Antonio da Marko Maljabeki. Italijan koji je živeo izmedju 17og i 18og veka . On je opčinjavao ljude cele Evrope svojom sposobnošću da knjige pamti od reči do reči,od korice od korice i to nakon samo prvog čitanja. Autore nije citirao samo po naslovima knjiga več po strani i pasosu. Bio je jako siromašan i svoje čitanje i pamćenje je vezbao uvijajući polone u trgovačkoj radnji u koji je radio i tako čitao pasuse sa listova novina. Kasnije je sam uspeo da obezbedi bibliotekiu sa neverovatnih 40000 dela i 10000 rukopisa
Medjutim.kao što je rekao G.K. Lihtenberg "Imati dobro pamćenje je veliki dar,ali umeti zaboraviti je često još veći!" Sposobnost sistemskog pamćenja je da se pomoću odgovarajućih metoda arhivira u umnoj biblioteci i tamo ostaje sve dok nam ne zatreba. Tako oslobađamo svoj um za prikupljanje novih saznanja. Iako se najčešće veliki pisci i naučnici nisu sistemski služili ovom metodom nego su intuitivno primenjivali,odnosno zaboravljali su ono sto su već ostvarili da bi mogli da se posvete onome što tek treba da stvore.
Čuveni ruski pisac Lav Tolstoj poznat po svom britkom umu,jednog dana je oduševljeno pohvalio pasus knjige koji su mu pročitali prijatelji. Razočaran tokovima kojom se tadašnja dela kretala,on je bio presrećan sto se konačno našao neko ko piše onako kako bi ,po njemu trebali svi da čine. Roman iz koga su mu čitali bio je njegov roman "Rat i mir" ,kada su mu rekli iznenadio se. Psvećen drugim temama i delima potpuno je zaboravio ono što je ranije napisao. Ista stvar se desila i Dostojevskom kada je njegova žena želela da raspravlja sa njim o njegovom romanu on nije mogao da se seti o čemu je pisao.
.jpg)
Kada je jednom Isaku Njutnu gost dosao njegov sluga mu je rekao da sačeka jer je gazda zauzet. Prošlo je dosta vremena,postavili su Njutnu da jede ali on još dugo nije izlazio iz kabineta. Gost,pošto je bio gladan,malo po malo pojeo m je večeru. Kada je Isak Njutn izašao iz kabineta izvinuo se i rekao kako samo da večera pa da će ga primiti. Kada je pogledao u šerpi nije bilo ničeg. On se grohotom nasmejao i rekao
" Vidite molim Vas kakvi smo mi naučnici! Pa ja sam potpuno zaboravio da sam već večerao"
Albert Ajnštajn je poznat po svojim teorijama ,frizuri i naravno po anegdotama.Jedna mu se desila u vozu. Kada je kondukter trazio kartu,Ajnštajn nije mobao da je nadje,džepario se ali ništa. Iako je kondukter rekao da ga je prepoznao i da je siguran da je kupio kartu,naučnik se time nije utešio jer kako je rekao kondukteru "...ako ne nadjem kartu neću znati na kojoj stanici treba da izadjem". Drugi put putovavši tramvajem naučnik je zaboravio pare za kartu. Devojka koja je seddela preko puta njega mu je pozajmila pare. Kupivši kartu Ajnštajn je rekao " Najljubaznije vam zahvaljujem gospođice" na šta je gospođica preneraženo skočila sa sedišta i uzviknula "TATA!!!"
Нема коментара:
Постави коментар